Skip to content →

Moja priča je mozaik ili puzzle, a ne domino

Ako je 21.vek nešto dokazao, to je da linearni profesionalni put više nije jedina opcija za one koji imaju drugačije potrebe i snove. Karijera danas ima sasvim drugačiju definiciju pa i kriterijume merenja uspeha, nego što je to bio slučaj pre samo 15 godina.

Ideja iza Someone did it rubrike bloga je jednostavna: pružiti prostor zanimljivim i uspešnim mladim ljudima koji imaju inspirativne priče o (samo)zaposlenju, da se predstave. Ono čemu se nadamo je da će vas njihove priče ohrabriti da napravite prvi ili stoti korak na putu ličnog razvoja za koji ste možda mislili da nemate snage, resurse ili povoljne okolnosti. Nadamo se da će priče koje slede učiniti da se zapitate makar još jednom. Oni su dokaz da pravi odgovori ne postoje a volja da kontinuirano postavljamo pitanja može nam kreirati prilike koje nikada nismo ni sanjali!

Sledi priča o Aszódi Ágnes, projektnoj menadžerki and so much more u digitalnoj agenciji Saturized i osnivačici Novosadske biciklističke inicijative iz Novog Sada, Srbija.

  1. Koja je tvoja priča?

Moja priča je mozaik ili puzle ako hoćemo to tako da nazovemo, a ne domino. Nisam gradila svoju sliku redom, nego od raznih parčića pravila nešto neverovatno. Učila sam mnogo, učila sam duboko a sve naučeno me samo privlači ka tome da želim da učim jos više. Svet je pun novih stvari, nikad se ne treba zatvoriti i pomisliti da smo nešto prerasli ili da je prekasno da naučimo.

  1. Kako si sebe zamišljala kada si bila mala? Šta je bio tvoj san?

Moj san izgleda kao moja realnost sad – volela sam da zamišljam sebe u više uloga od jednom, koje su sve imale jednu zajedničku crtu a to je da moj rad pomaže drugima.

  1. Gde se sada nalaziš po pitanju njegovog ostvarenja? 

S obzirom da moj san nije bila konstanta nego sam sanjala da budem dovoljno fleksibilna da stvari menjam po potrebi i želji i intuiciji, mogu reći da sam ostvarila taj san. Zaista menjam radna mesta i opis radnih mesta po potrebi, želji i samo na osnovu osećaja da mogu bolje i više.

  1. Čime se baviš? Šta je tvoj posao? 

Na vizitki mi pise da sam projekt menadžer u Saturized-u, maloj ali opakoj digitalnoj agenciji ali je bilo teško samo to napisati na vizitku, jer radim mnogo više u agenciji, u zavisnosti od toga gde moja pomoć zatreba. Nekad se petljam sa marketingom, nekad zapošljavam, nekad prodajem a nekad dajem povratnu informaciju na nečiji nedeljni izveštaj. Ali to mi nije jedina vizitka. Najomiljenija mi je ona na kojoj piše Agnes, osnivač udruženja Novosadska biciklistička inicijativa.

Neki naši radovi https://www.behance.net/saturized

Iako imamo i sajt, ovde je mnogo življe: https://www.facebook.com/NSBiciklista/?fref=ts

  1. Šta ti je bila najveća lična ili spoljašnja prepreka u samoostvarenju i kako si je prevazišla?

Svakako nije bilo lako postati roditelj sa 19 i nastaviti vijati svoje ciljeve. Jako malo ljudi je tada verovalo u mene ali ja sam verovala da bar vredi pokušati školovati se i tražiti bolje prilike za mene i moju porodicu. Ista ta prepreka je bila i najveći motivator, što možda zvuči paradoksalno, ali kad su ostale studentkinje imale slobodu da ne izađu na ispit, ja sam se osećala kao da pažnju koju sam uložila u učenje umesto u dete moram i da opravdam tom detetu i da sad moram izaći na ispit, osećala se potpuno spremno ili ne. Lična odgovornost je nešto što mislim da sam stekla upravo roditeljstvom u tim mladim godinama i da sam od toga izuzetno mnogo profitirala kasnije.

  1. Kako definišeš svoj uspeh? Na šta si ponosna u svom životu i karijeri?

Ni na šta posebno nisam ponosna. Volim što sam uspela da ostvarim neke svoje ciljeve i što se osećam zadovoljno ali ne dopuštam da me obuzme osećaj ponosa jer se bojim da ću postati tašta i arogantna. Mislim da jedno vreme i jesam bila takva ali da sam osvestila to kod sebe i sad se trudim da zaista sašlusam druge i da ne sudim, jer smo svi različiti i imamo pravo da ne definišemo uspeh svi na isti način. Biti ponosan znači gledati u prošlost a ja više volim gledati u budućnost i ono što tek mogu da ostvarim. Možda mogu da izdvojim svoju decu kao nešto što mi je izuzetno drago kako su ispala, posebno s obzirom na činjenicu da ja nisam provodila dovoljno vremena s njima. Znam da su kvalitetni ljudi, da vrlo jasno razlikuju dobro od lošeg i da se trude da postanu još bolji. To me puni nekom vrstom, eto, nazovimo to ponosom.

  1. Kako vidiš razvoj svoje karijere?

Želim da pomažem drugima u narednih nekoliko godina, jer sad radim sa ljudima koji su to zaslužili. A kad mi to dosadi, onda ću istraživati neka od zanimanja koja se tek pojavljuju u digitalnom svetu, kao što je na primer marketing menadžer za digitalne produkte ili neko zanimanje koje još ne postoji ali će se pojaviti u narednih 2-3 godine.

  1. Tvoja ultimativna motivaciona pesma ili playlista? Šta slušaš kada treba da “pobediš”? 

Postoji jedna stvar koja mi je go-to pesma, njoj se vraćam i kad treba da se razbudim, i kad treba da pobedim, i kad treba da se smirim. Kažu da ne postoji univerzalna droga koja ima sve efekte na naš organizam, ali evo Nigel Kennedy je dokazao suprotno.

 

Published in SOMEONE DID IT